|
|
Вук Стефановић Караџић рођен је у Тршићу 1787. године. Научио је да чита и пише употребљујући фишеке уместо хартије и барут размућен у води уместо мастила.1813. године отишао је у Беч, где је стекао невелику школску спрему из славенског, латинског, немачког и историје. У сарадњи са Словенцем Јернејем Копитаром саставио је и 1818. године у Бечу издао Српски рјечник који садржи више од 26000 речи. Уз помоћ младог сарадника Ђуре Даничића штампао је друго издање Рјечника 1852. године такође у Бечу, са преко 47000 речи. Вуков Рјечник је дело вишеструког значаја. Уз поједине речи дата су објашњења о народним веровањима, ношњи, флори и фауни, просвети. Наведене су анегдоте, легенде, предања, загонетке, пословице, понеки стих из лирских песама, подаци о појединим крајевима, народној медицини и друго. Рјечник је богата ризница народног језика, описа народног живота, историје и стваралаштва.
Рјечник је значајан и по томе што је писан реформисаном ћирилицом. Вук је одбацио непотребна слова за која одавно у народном језику није било гласова, а увео, на предлоге и уз помоћ пријатеља, слова љ, њ, ђ, џ, ј. Речи у Рјечнику су акцентоване и истумачене немачким и латинским речима. Вук Стефановић Караџић умро је 1864. године у Бечу.
